Centar za kulturu "Bela Crkva"

Osnovan je 1979. godine. Preko svojih institucija bavi se na profesionalan način kulturnim delatnostima kao što je informisanje, prikazivanje filmskih projekcija, održavanje izložbi, pozorišnih predstava, književnih večeri i slično.

Radio Bela Crkva:

Prvi put se oglasio 1996. godine. Radio Bela Crkva emituje osamnaestočasovni program na srpskom jeziku i jezicima nacionalnih manjina Čeha, Mađara, Rumuna i Roma.

Nedeljni list "Nera"

Osnovan je od strane skupštine Opštine Bela Crkva, u izdanju javnog informativnog preduzeća BC Info, izlazi od kraja decembra 2002. godine. Prvi broj lista "Nera" izašao je 15. jula 1867. godine, a prvi broj obnovljenog lista "Nera" izašao je 1991. godine.

BC info

Javno informativno preduzeće, osnovano je odlukom skupštine opštine 9. aprila 2001. godine. Trenutno emituje 18. sati radio programa na srpskom jeziku i jezicima nacionalnih manjina (češki i romski)

Bioskop "Zvezda"

Jedini je bioskop na teritoriji opštine. U njemu se prikazuju projekcije aktuelnih filmskih ostvarenja. Bioskop poseduje i baštu, u kojoj se prikazuju projekcije u vreme letnjih meseci.

Muzej

Muzej je osnovan 1877. godine, kao gradski do 1941. godine, od strane grupe građana ( Nemaca i Mađara ) Bele Crkve u zgradi Magistrata, sa određenim istorijskim predmetima ( numizmatičkim i arheološkim ) i bio je prvo novoosnovani u Vojvodini. Muzej je osnovao i njime rukovodio Feliks Milleker - učitelj. Osnivač obnovljenog muzeja bio je profesor književnosti u Gimnaziji - Svetolik Subotić, a radio je u muzeju kao amater do 1977. godine.

Od 1954. godine muzej je premešten na sadašnju lokaciju i dobija naziv Narodni. Zgrada je pod zaštitom države kao spomenik kulture od 1989. godine, kao jedna od najstarijih zgrada u centru Bele Crkve jer je zidana početkom devetnaestog veka. Muzej je kompleksnog karaktera i ima više postavki (arheološka - 500), (istorijska - 532), (etnološka - 300), (umetnička - 80), (prirodnjačka - 10), (numizmatička - 467 komada) .

Istorijski Arhiv

Историјски архив отпочео је са радом у Белој Цркви 26.11.1956. године као установа регионалног и опште друштвеног значаја, тако да у следећој години прославља значајан јубилеј – 50 година рада. Седиште Архива је у Б. Цркви, улица 1. Октобра бр 40, тел/факс 013/851-283, e-mail: iarhivbc@hemo.net.

 Делатност установе је заштита, обрада и сређивање архивске грађе, како у Архиву тако и у регистратурама, у општинама Б. Црква, Вршац и Пландиште, а у складу са решењем о својој територијалној организацији и надлежности. Установа има 9 запослених радника. Архив поседује 603 архивских фондова, личних и породичних фондова и збирки са граничним годинама од 1743 – 2002 године.

Укупна количина архивске грађе која се чува у Архиву износи 2656 метара дужних, док се на терену налази око 18000 метара дужних грађе. Архив има и своју библиотеку, која има близу 4000 библиотечких јединица. Зграда Архива саграђена је 1862 године и има површину од 905 метара квадратних а према решењу Општинског суда у Б.Цркви Дн. бр. 337/91 ужива вредност споменик културе.

Архивска грађа смештена је у 17 опремљених и уређених депоа, чија површина износи 650 метара квадратних, а поједини фондови од изузетног значаја налазе се у поступку дигитализације.

Narodna biblioteka

Narodna biblioteka radi kao samostalna ustanova od 1995. godine, opšteg je karaktera sa fondom od 24.500 knjiga i posebnim legatom od 5.000 knjiga porodice poznatog Belocrkvanina, pozorišnog reditelja, estetičara i pesnika Jovana Putnika. Snabdeva knjigama čitaoce u svim naseljenim mestima.

U vremenu od tridesetih do šezdesetih godina devetnaestog veka, belocrkvanski Srbi, zanatlije i trgovci - obezbedili su kapital za prvu srpsku čitaonicu. Krajem 1896. godine srpska čitaonica se seli u kuću Jevrejima Morica Englera. Krajem 1906. godine, Ljubiša Mičin je osnovao prvi srpski list "Belocrkvanski glasnik", i postao podpredsednik čitaonice.

U vremenu nemačke okupacije, 1941. do 1944. godine, kulturni život u gradu sprovodio se po naređenju okupacionih vlasti, pa su privilegovana nemačka društva nastavila rad. Prestankom nemačke okupacije osnovana je Gradska čitaonica.

Kulturno - umetničko društvo " Banaćamka"

Kulturno - umetničko društvo "Banaćanka" je jedino amatersko kulturno-umetničko društvo koje radi u Beloj Crkvi. U naseljima opštine postoje kulturno-amaterska društva.

Amatersko pozorište "Žarko Vasiljević"

Amatersko pozorište prikazuje predstave domaćih i stranih autora. U toku svoje istorije imalo je više uspešnih perioda. Mladi zainteresovani za ovu vrstu umetnosti, prve glumačke korake stiču u ovom pozorištu ili u dramskoj sekciji Gimnazije, koju već godinama vodi profesorica Ruskog jezika i Valentina Kasteljanov. 

Belocrkvanski karneval

Bela crkva je naročito između dva svetska rata važila za grad cveća, dobrog vina i nadaleko čuvenih karnevala, organizovanih svake godine u februaru ili martu, u vreme pokladnih svečanosti "fašanki" (fasching).

Prvi pisani pomen o karnevalima u Beloj Crkvi vezuje se za 1852. godinu. Iz maja meseca 1897. godine postoji podatak o nekakvom "Karnevalu cveća". Tek 1910. godine osniva se "Prvo belocrkvansko karnevalsko društvo". Za predsednika društva izabran je Ferdinand Rudolf. Prvi dobro organizovani karneval u Beloj Crkvi je bio 26, 27, i 28 februara 1911. godine, sve do 1914. godine. Ova manifestacija je imala uz verski i privredno - turistički značajza grad Belu crkvu i okolinu. Slike karnevala iz 1912. godine možete pogledati ovde.

 Pre rata, kažu, posle Kana i Monte Karla, belocrkvanski karneval je bio najčuveniji u Evropi. Ova velika manifstacija se održava i danas i privlači veliki broj domaćih i stranih turista uz bogat kulturno zabavni program prožet nizom sportskih manifestacija. Slike skorašnjih karnevala možete videti ovde